Путоказ

„ГОЛФ ЦЕНТАР” У ЖАБЉУ, НА ТИСИ, НАЈВЕЋИ У СРБИЈИ
Састанак на 19. рупи
Иако слови као елитни, голф је најмасовнији појединачни спорт на планети. Све његове чари можете осетити, сва умећа научити, на овом лепом месту 100 километара од Београда, 30 од Новог Сада, 10 од Зрењанина. Ускоро ће овде бити хотел, етно село, професионални терен са 18 рупа... Могућности су велике, на потезу су озбиљни инвеститори

Пише: Алекса Митић

Голф је више од покрета: оног кад играч настоји да ударцем палицом у што мање потеза убаци лопту у малену рупу, надмећући се и сам са собом и са противником, другим играчем. Иако слови као елитни, то је најмасовнији појединачни спорт на планети. Упућени тврде да почетком овог миленијума 67.000.000 голфера сваке године одигра више од 500.000.000 партија, на око 80.000 голф терена на свих пет континената. Иако тренутно није олимпијски (постаће поново од 2012), голф је уз фудбал и кошарку најпопуларнији спорт на свету. Професионалним голфом управља ПГА (Професионална голф асоцијација), а аматерским национални савези сваке земље, удружени у ЕГА (Европску голф асоцијацију) и  светску ИГФ (Интернационалну голф федерацију).
У Србији постоје два велика терена за играње голфа. Један је на савској Ади у Београду, а други, нешто већи, крај Жабља, места на друму који спаја Зрењанин са Новим Садом. То место крај Тисе, у близини Царског ловишта и природног резервата Царска бара, од престонице је удаљено непуних 100, од Зрењанина 10, од Новог Сада 30 километара.
– Два терена су недовољна за Србију – каже Саша Јокић, власник жабаљског „Голф центра”. – Само Београду била би потребна још три. Недостају терени и у многим већим градовима. Камо среће да их има. А прича се да ће их бити од Ниша до Палића. У Словенији их има 14, а пре једне деценије била су само два. У Чешкој више од стотину. Слично је и у другим земљама у окружењу. Шпанци су туристичку сезону продужили захваљујући голфу, јер голфери су прави глобтротери: иду са терена на терен, па зато и није чудно што је голф у нашем региону у експанзији.
Терен крај Тисе почео је да живи 2001. године, али праву популарност је стекао тек кад су га средином ове деценије преузели људи из новосадске маркетиншке агенције „Марконс”, која је ове године прославила две деценије рада и то обележила традиционалним „Марконс оупен турниром”. Поред стотинак чланова, дошли су и гости из иностранства. Средином октобра одржан је, по трећи пут, „Куп пријатељства” на коме је учествовало и 37 голфера из Словеније, уз уобичајено богат пратећи програм.
– Откуд ми у овом послу? Реч је о срећном сплету околности – наставља Јокић. – Наша агенција се специјализовала за маркетинг у спорту. Тако смо дванаест година радили за кошаркашу репрезентацију Југославије, сада Србије. Учествовали смо у организацији Европског првенства у кошарци 2005, три сезоне радили за „Партизан”, две за „Звезду”, за „Будућност” из Подгорице... Док 2001. нисмо организовали отварање голф терена, нисам ни сањао да ћемо ући у овај посао. Општина Жабаљ је раскинула уговор о закупу са нашим претходницима... Снимили смо ситуацију, закључили да је то код нас спорт будућности, да вреди улагати, да има маркетиншки потенцијал. Повезали смо две делатности којима се бавимо и ето нас у голфу. Ово је било вежбалиште са „три рупе”. Данас имамо изграђен голф терен у складу са свим светским стандардима, који располаже са девет рупа, два driving range-a, одакле се увежбавају средњи и дуги ударци, putting green, вежбалиште за убацивање у рупу, chipping green за ударце из песка, као и pitching green где се увежбавају средњи и кратки ударци на green. Свим тим су створени услови за организацију голф турнира, голф академије, корпоративних догађаја и teambuilding-a.

ФИНИ НЕКИ СВЕТ

Тако је завршена прва инвестициона фаза у Жабаљском „Голф центру”. Убрзо, почели су да долазе људи из пословног света.
– Генерално, сматра се да голф окупља успешне људе, који ту долазе да се друже, успут разговарају о послу... Међутим, голф не би био најмасовнији индивидуални спорт на свету да голфери не потичу и из ниже и средње класе. То да је голф спорт искључиво за елиту је пука фама. Није. Голф опрема може да се набави већ за 130 долара и свако може да је приушти. Довољан је сет штапова са торбом, евентуално колица, добре голф ципеле, панталоне које нису џинс са џеповима са стране и мајице са крагницом. У трошкове спада још и годишња чланарина и можеш да играш до миле воље током целе године – објашњава Виктор Лека, директор „Марконса”, иначе страствени голфер и члан овог клуба.
За голф се људи емотивно везују. То дружење ментално релаксира човека, уз то се још бавите спортом, мишићи су у покрету, раде. После партије следи опуштање, дружење. Одлази се на 19. рупу, како у шали зову клупску кућу. Неки фини свет, закључујемо после дана проведеног у „Голф центру”. А ту можете да сретнете Новака Ђоковића и његовог брата, као и Јанка Типсаревића. Или возача Милоша Павловића, господина Ивановића, оца славне Ане, или глумца Лазара Ристовског... Долазе из свих крајева. Играо је ту Ник Болитјери, чувени тениски тренер са Флориде, и био потпуно фасциниран тереном.
Голф умногоме личи на живот, а најважније такмичење је оно са самим собом, сматрају голфери. То је применљиво и на компаније које се укључују у овај спорт. Неке од њих овде често организују такозване „тим билдинге”. Голф терени су и места ексклузивне промоције за њих који представљају лидере у својојпословнојобласти, односно компаније са дефинисаним корпоративним идентитетом и препознатљивим имиџом.
– Присутност компаније на голф терену, због специфичности играча и посетилаца, идеалан је за унапређење корпоративне културе, а остварује се уласком компаније у неки од облика партнерских односа са „Голф центром” – каже Саша Јокић. – Партнерски програми имају своје специфичности којима се битно издвајају у односу на класичне облике корпоративне промоције. Партнерска активност у голфу преноси спортске, друштвене, културне и моралне атрибуте овог племенитог спорта и на компанију-партнера, представљајући један од најефикаснијих облика унапређења корпоративног имиџа.

ДРУГА ФАЗА РАЗВОЈА

– Основали смо и своју Академију, у којој смо обучили више од сто кандидата – вели Јокић. – После положеног испита, са „зеленом картом” нашег клуба голфер може да игра на било ком терену на свету. И то веома добро, јер је ово један од захтевнијих терена (ту оцену су нам дали странци кад су га лиценцирали). Од оснивања, организовали смо тридесетак аматерских турнира, а свакако најважније је било државно првенство „Србија оупен”.
Добру сарадњу жабаљски „Голф центар” има са Голф клубом „А” из Олимја. Лане их је на „Купу пријатељства” било 34, од тога 15 дама.
– Ширимо сарадњу са свима у региону. У контакту смо са клубовима из Липица, Крањске горе, Загреба, Сарајева, Мађарске, Бугарске... Кад смо почињали, имали смо изузетну подршку Покрајинског фонда за развој и захваљујући њима ставили смо све у погон. Сада би требало да реализујемо другу фазу развоја. Потребни су нам смештајни капацитети. Постоји велико интересовање странаца, јер голф није само спорт, он је и туризам и, пре свега, велики бизнис. Поред проширења терена на 18 рупа, како би могли да се играју и професионални турнири, овде би требало да буду подигнути хотел са 50 соба, те 30 бунгалова апартманског типа у етно стилу, са 60 до 90 апартмана. Имамо детаљни регулациони план и потребне дозволе. Спремни смо за сарадњу са потенцијалним инвеститорима. Географски положај терена је сјајан. Имамо добре односе са општином Жабаљ, хоће да нам помогну у изградњи инфраструктуре. Надам се да ће све кренути у добром правцу и да ћемо се, поред голферске, наћи и на туристичкој мапи овог региона, те да ће ово бити епицентар туристичке понуде Војводине и Србије.
Ко научи да игра на овом терену, може да игра било где у свету. Канал дуг 300 метара, 6 језера, пешчане препреке – све то захтева изузетно прецизну игру. Девет рупа, три сата напољу, за 18 рупа шест сати на чистом ваздуху. Сваки положај лоптице је изазов, свака ситуација у голфу је нова прича. Све је ту. Будите и ви. Проверите. Убрзо ћете желети много више од тога.

***

Римљани и Шкоти
Према Гролијеровој Енциклопедији, римски императори су по свој прилици играли једну игру врло сличну данашњем голфу. Звала се „паганица”, а играчи су ударали перјану лоптицу дрвеним штапом. Слична игра, „хет колвен”, постојала је у Холандији, док се у Француској звала „jeu de mail”.
Сматра се, међутим, да је директан предак савременог голфа шкотска верзија настала далеке 1457. У Шкотској се и данас игра на најстаријем голф терену „Sant Andrews”, још из XVI века. Шкоти су одредили прибор за голф и изглед терена за игру, поставили стандарде и темељна правила, проширивши их по целом свету. Први званични голф клуб – под именом „Друштво голфера џентлмена”, данас „Почасно друштво единбуршких голфера” – установљен је у Единбургу 1744.

***

Кнез покровитељ
Код нас је први голф клуб је отворен маја 1936. у Кошутњаку, под покровитељством кнеза Павла Карађорђевића. Терен је закупљен на 30 година и то по цени од једног динара годишње накнаде. Власт је тако показала да пружа подршку овом спорту. Но, дошао је Други светски рат и све је стало. Седам деценија касније, у „Голф центру” крај Тисе одржан је Други меморијални турнир краљевића Томислава Карађорђевића.

***

Голф клуб „Центар”
Игњата Павласа 2
21000 Нови Сад
+381 21 530 003
office@golfclubcentar.rs
www.golfclubcentar.rs